Sta bih mogao da kazem o sebi?
Jedna stara latinsaka izreka kaze: "Ako zelis da upoznas nekoga, pitaj ga sta misli o sebi". To bi bilo mudro i poucno jedino kada bi ljudi govorili iskreno o sebi, o tome sta misle, osecaju, vole ili mrze.
Sta bih vam ja mogao reci iskreno o sebi? Ono sto se na prvi pogled vidi jeste da sam jedan visok i mrsav decak, smedje kose i smedjih ociju, neko ko ima normalnu spoljasnjost i po izgledu se ne razlikuje mnogo od svojih vrsnjaka. Ujutro kada ustanem i pogledam se u ogledalo, ono sto u njemu vidim nekada mi se svidja, a nekada ne. Jednostavno, to zavisi od mog raspolozenja koje mi se u poslednje vreme cesto menja. Nekad sam sebi lep, a nekad mi smeta sve sto vidim na svom licu i da mogu sve bih istog trenutka promenio. Ovakvo moje ponasanje vam samo govori da sam u sustini kao i svaki drugi prosecni tinejdzer na ovom svetu. Nekad sam zadovoljan, miran i srecan, a nekada pun nekog unutrasnjeg besa, ljut i neraspolozen. Ne volim da se sukobljavam sa ljudima, postujem roditelje i sve koje poznajem, ali i pored toga cesto ulecem u neke rasprave i svadje. Svestan sam toga da je to glupo i nepotrebno, ali ne mogu da se iskontrolisem i smirim. Drugi za mene kazu da sam tvrdoglav i da je to razlog sto raspravljam sa ljudima oko sebe. Ja ne mislim da je to istina jer braniti svoj stav i svoje misljenje ne znaci biti tvroglav, nego siguran u sebe, a to je nama tinejdzerima stvarno ponekad tesko. Svojom najvecom manom smatram to sto zelim da uvek budem u pravu i prvi u svemu, sto sam ponekad lenj i toliko slab da mi nije do nicega, sto se brzo, cesto baz razloga, naljutim na one koje najvise volim. Moja vrlina je to to sto sam dobar i nesebican prijatelj, uvek spreman da drugu u nevolji pomogne. Mislim da je to razlog sto imam puno prijatelja i sto mogu da nesebicno uzivam u vremenu koje zajedno provodimo Volim druzenja, izlaske, sport i muziku. Ne volim skolu, dosadne price starijih ljudi, kazne i zabrane kojima se moji roditelji ponekad sluze.
Najbolja spoznaja je kada covek spozna samog sebe, ali to nije nimalo lako jer vecina ljudi o sebi misli najbolje i cesto pogresno procenjuje svoje osobine. Iskreno o sebi misim da sam obican tinejdzer sa svim vrlinama i manama koje moje godine nose, a na vama je da procenite koliko je to tacno jer ono sto je za nekoga vrlina za drugog moze biti mana i obratno. Ono sto znam jeste da volim postene, iskrene i dobronamerne ljude i zelim da i sam takav u buducnosti postanem.